Četvrtak, 20.07.2023 | 06:47

Bitka orlova na golubinjem polju

Za planinu Maljen i značajnu srednjevekovnu tvrđavu Belu Stenu vezuje se i narodna legenda o borbi između kralja, kasnije
cara Dušana i Ugara/Mađara. To je bitka pod Golubcem.

Ovako to narod prepričava sukob sa Ugarima, po svedočanstvima putopisaca i hroničara: „Car Dušan silni je sa svojom slavnom vojskom došao na planinu Maljen i tu zaostao, a vojsku poslao niz planinu da ide pred proklete Madžare. Naš sveti Car, za sve vreme, dokle mu nisu stigli srećni glasovi o dobivenoj pobedi nad Madžarima, zadržao se na Kraljevom stolu, osmatrajući bitku. Vrh planine dobi po njemu ime, i njegovom stolovanju (gospodarenju, upravljanju). Po završetku bitke, kada je Silni dobio izveštaj o bici, onda je sišao u utvrđeni grad Belu Stenu i tu sačekao svoju nepobedivu vojsku, pregledao je i bogato nagradio, a pošto se odmorio, vratio se u carski grad Prizren.” Meštani kazuju da je do bitke došlo negde na Golubačkom polju, gde su nalazili ostatke oružja.

U istorijskim zapisima postoji svedočanstvo da je Kralj Ugarske Karlo Robert, iskoristio je Dušanov boravak u Vizantiji da 1334.35 napadne sa severa Srbiju i stigne do Žiče. Kada je Dušan saznao za napad Ugara sklopio je mir sa Vizantijom i krenuo sa vojskom na sever prema Spasovom domu u Žiči, ali Ugri nisu želeli da se susretnu sa glavninom srpske vojske koju je vodio kralj Dušan i povukli su se preko reke Save. Prema opisu Danilovog nastavljača: „Kada [Ugri] čuše istinu da prilazi gospodin kralj [Dušan] i kako protiv njih hoće se boriti, svi oni u jedan čas smetoše se… i počeše bežati… I kada su došli na reku zvanu Sava, i tu nemaše nijednog spremljenog [sredstava], u njemu da bi mogli preći takvu reku, ni pristaništa ne znajući gde mogu isplivati, počeše ulaziti u nju zajedno. I Gospod podiže ruku na njih …, i voda ih potopi, a malo od njih se spase od takve ljute smrti.”

Posle sklapanja mira sa romejskim carom Andronikom Trećim Dušan obustavio osvajačke akcije na jugu. Opasnost na severu je potrajala nekoliko godina i posle ugarskog poraza 1334- 35. godine. U napadu na Srbe ugarski kralj bio je južno od Save u Valjevskom kraju i tu je izdao jednu povelju u septembru 1338. godine. U to vreme u pismu pape Benedikta XII koje je poslao kralju Karlu Robertu pisalo je da ugarski kralj stalno ratuje sa “paganima i šizmaticima”, a to su bili pogrdni nazivi papa i netrpeljivih katolika za pravoslavne Srbe.