Nedelja, 23.07.2023 | 20:24

Divčibarske reke

Na Maljenu izviru divcibarske reke, rečice i potoci koji pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Slivu Kolubare pripadaju Bukovska reka, Crna reka, Kozlica, Krčmarska reka, Manastirica i Paklešnica.

BUKOVSKA REKA – Bukovska reka, izvirući pod visom Golupcem, teče živopisnom klisurom. Ona prima kao pritoku Crnu reku i teče opred puta Valjevo – Užice. Pošto primi pritoku Kozlicu, pod Debelim osojem se sastaje sa Zabavom, koja teče sa Povlena, te čine reku koja ponire i tek se kod sela Bogatića javlja kao reka Gradac. Posebnu draž predstavlja Crna reka u svom gornjem toku. Probijajući se sa svoja dva izvorišna kraka kroz masiv Maljena, ona zaokružuje greben Ljuti krš, do koga se dolazi za oko pola časa sa Divčibara. Pristup na ovaj greben je moguć samo uskom trakom zemlje, jer mu se ostale strane okomito spuštaju ka Crnoj reci. Ovaj deo Maljena, oivičen Golupcem, Hajdučkom kosom, Pearom, Lazovom kosom i Ljutim kršem, kroz koji je Crna reka usekla klisuru i gradi više vodopada, sa dobro očuvanom gustom šumom četinara i listopadnog drveća, veoma je lep i interesantan. U ovoj živopisnoj klisuri, na levoj obali Crne reke, na obodu šume, česti su izvori pijaće vode. Neki od njih imaju kiselo-slankast ukus, a služe kao pojila za brojnu divljač. Bukovska reka izvire pod visom Golupcem, teče živopisnom klisurom i kao pritoku prima Crnu reku.

CRNA REKA – Crna reka nastaje od više potoka koji izviru sa severne strane Divčibara. Posebno su zanimljivi vodopadi visine od 5-10 metara.

KRČMARSKA REKA – Dobila ime po selu Krčmaru kroz koji protiče

REČICA MANASTIRICA – Manastirica, koja izvire pod Kraljevim stolom, teče stešnjena između maljenskih visova. U svom gornjem toku ova brza planinska rečica pravi između visova Velikog brda i Orlovca, sa jedne strane i masiva Kraljevskog stola sa druge strane, vrlo lep vodopad sa kaskadama, visok oko 20 metara. Gledajući vodu koja pada sa stene na stenu, dok konačno ne poprimi relativno mirniji tok, meštani su govorili da voda „skače“, te i vodopad prozvaše vodopad Skakalo. Interesantno je napomenuti da su još početkom 20. veka seljaci iz sela Krčmara pod Skakalom postavili gater koji je pokretala snaga vode. Pošto kao pritoku primi Krčmarsku reku, Manastirica se u Brežđu sastaje sa Paklešnicom, te od sastavaka teče Ribnica, pritoka Kolubare. Ceo predeo gornjeg toka Manastirice zajedno sa Skakalom, zvani Slap, predstavlja značajan deo Maljena, sa veoma bogatom bukovom šumom, prošaranom jelom.

Slivu Zapadne Morave pripadaju Bela i Crna Kamenica, Čalački potok, Rosićka reka i Ražanska reka.

REKA CRNA I BELA KAMENICA – Na nekoliko mesta ispod istočne strane visa Golupca izvire rečica Crna Kamenica, koja protiče kroz Divčibare u užem smislu. U daljem svome toku, stešnjena između maljenskih visova, ona teče klisurom izvanredne lepote, gradeći manje vodopade i veće virove. Pošto primi pritoku Čalački potok, ona se nešto niže od visa Belog kama (801 metar) u Tometinom Polju sastaje sa Belom Kamenicom, koja izvire pod Kraljevim stolom, te čine reku Kamenicu, koja se uliva u Zapadnu Moravu. Premda su svi delovi klisure Bele i Crne Kamenice i Kamenice poznati po svojoj lepoti, ipak je Vražji vir, deo klisure Crne Kamenice, između Velike pleći i Jelja, najinteresantniji. Na Čalačkom potoku je izgrađeno akumulaciono jezero za napajanje Divčibara vodom. Pre Drugog svetskog rata na Divčibarama je Crna Kamenica važila za najčistiju reku.

ČALANAČKI POTOK – Čalački potok izvire ispod Kraljevog stola i nakon kratkog toka, branom je pretvoren u akumulaciono jezero, koje se koristi za snabdevanje Divčibara pitkom vodom. U vodovodnoj stanici ugrađeni su najsavremeniji uređaji i filteri koji garantuju besprekorno biološko i bakterijski čistu vodu. I Čalački potok suvišnu vodu iz jezera daruje Crnoj Kamenici preko propusne brane.

ROSIĆKA REKA – Po selu Rosići gde izvoire

RAŽANSKA REKA – Po selu Ražane kroz koju protiče

POTOK NEMRAK – Od naziva voda na području planine Divčibare, treba napomenuti još i Nemrak, potok pod Kraljevim stolom, pre 150 godina zabeležen Dnemark, što je složena reč u značenju mesta gde je šuma tako gusta, da je u njoj i po danu, dne mrak; sreće se još na Rudniku (Nemraci).