Nedelja, 23.07.2023 | 15:08
Divčibare su planinsko polje koje leži na nadmorskoj visini od 980 m, okruženo visovima i zaštićeno od vetrova. Godišnje je 290 dana bez vetra. Preostalih 70 dana najčešće duva iz severozapadnog i severnog pravca, a prosečna mu je jačina 4,4 m/sek. Lekoviti vetrovi Divčibara donose vazduh bogat mirisima iz Karpata i Panonske nizije, ali i Mediterana čime se može objasniti prisustvo joda u vazduhu.
Divčibarska vila Razvigora ima moć da svojim dahom rađa i usmerava vetrove. Oni su lekoviti za ljude i prirodu, znaju da budu razarajući kao kada je rušila gradove, ali i spasonosni kao kada je spasavala Nijevu barku.
VAZDUŠNO LEČILIŠTE
Zahvaljujući ruži vetrova Divčibare su jedinstvena vazdušna banja u kojoj se ljudski organizam oporavlja četiri puta brže od kardiovaskularnih oboljenja, plućnih bolesti i oboljenja krvi. Boravak na ovoj maljenskoj visoravni može povoljno delovati na osobe sa astmom i bronhitisom, neurovegetativnim poremećajima, kao i za oporavak posle akutnih infektivnih bolesti, pneumonije.
Balneo-klimatološki institut Srbije 1963. godine proglasio je Divčibare za „klimatsko lečilište”. Prema nalazu ovog instituta, za lečenje dolazi u obzir korišćenje sledećih činilaca: sniženog vazdušnog pritiska, čistoće vazduha, odnosno smanjenje koncentracije i broja alergena, ultraljubičastog zračenja i psihosomatskog dejstva sredine. Institut je između ostalog utvrdio da se na Divčibarama mogu lečiti sledeća oboljenja:
RODITELJ PROLEĆA
Razvigor je vetar kojim vila budi proleće. Svo drveće, cveće ovim vetrom počinju rasti i bojiti planinu u najlepši pejzaž koji možete zamisliti. Naročito su zanimljiva polja Belih narscisa koje vila budi kao pomen na svoju ljubav sa princem i vitezom Andrijašem.
LEGENDA O VILINIM VETROVIMA
Po legendi Vila Razvigora je svojim dahom razorila grad Belu Stenu dok su iz nje Bugari napadali haračili izbegle stanovnike sakrivene po Divčibarama. Tek u savezu sa Carem Dušanom, grad je obnovljen.
Upravo su vetrovi Razvgore Noja u toku Velikog potopa spasili i usmerili ka mirnoj luci na Povlenu, koji je u to doba bilo jedno od retkih ostrva. Još se priča o neobičnoj alci za koju je Noje vezao brod, a koju su jednom videli na liticama, a danas traže mnogi posetioci Povlena. Pesma o tome kaže:
Кад бејаше страдање велико
Док је Ноје свет барком спасав’о
Уздигло се море до небеса
А таласи у облаке туку!
Својег Бога Ноје тад призива
Руке своје ка престолу диже.
Док се Ноје Богу помолио
На спасење усмерила душе
Својим дахом божанствена вила,
Див Богиња дивча Развигора.
Носи барку добри ветар спаса
Те се веже на Повлен острво.
Оде вода Панонскијем морем
Бара силна што свет покрива.
Оста дивна чуваркућа вила
И Нојево име Дивчибаре.
Да свет сети на велики потоп
И божанско вилино спасење.
Ostavite komentar