Utorak, 18.07.2023 | 22:09
„Evo još se vide temelji krčme u kojoj se sve dogodilo, neće zemlja da ih proguta. U krčmi se inače dešavaju najvažnije stvari. Nije krčma mala stvar. I nikada se ne pravi slučajno na raskršću. Kažu da baš tu, gde se ukršataju putevi sam đavo obitava i čeka da se pojavi neka nesrećna duša sa pitanjem: Kuda sad? i onda ti on iskoči i kao svaki trgovac proda ti sopstvenu propast. Dosetili su se popovi i stavili krstove na onom delu raskršća koji vodi ka ljudima i crkvi koju su podigli, usmeravajući namernike ka spasenju i toplini ljudskog zagrljaja. Al doseti se i vrag i postavi krčmu, da sednu, odmore se i u vinu zaborave i gde su i zašto pošli. I neretko su češća pominjanja imena krčmi od gradova, oni su putnicima neki orjentiri i konačna utočišta. Nebrojano ih je ostavilo sav svoj mukom zarađeni novac po trgovima u jednoj krčmarskoj noći. Razbojnici, kockari, maltene su u krćmi dizali svoje logore da se ne bi smrzavali po šumama. A u nekoj krčmi, nikada se ne zna kojoj, kao što se u nekom prosjaku krije sam Gospod, tako se u krčmaru krije sam đavo, po kopitama ga samo možeš poznati ako se digne sa stola. A kako odoleti medovini, toplini smeštaja, ognjišta i hrane koju krčma nudi promrzlim prolaznicima iz nedraga. Ljudi smo. I da znaš, sve su krčme iste. Osim krčmarice. Mara je bila najlepša.“
Stara krčma u Krčmaru, po kojoj je selo kasnije dobilo ime, mesto je ubistva kraljevića Andrijaša Mrnjavčevića, gde ga je na prevaru prokleta Morana, pretvorivši se u prelepu krčmaricu Maru, uvela u krčmu i opila. Tu su ga u zasedi osmanski janjičari u dosluhu sa Moranom ubili, ukrali mu vilin veo i prsten cara Dušana.
Danas se na tom mestu vidi samo hrpa kamenja iz temelja nekadašnje krčme.
Ostavite komentar